RainDog
Eto dosao covek koji mi je ulepsao zadnjih 2 nedelje. Dame i Gospodo cast mi je da vam predstavljam mog cenjenog i neprevazidjenog gosta RainDog !
Kako je lako biti srećan
Dođe čovek u godine kad mu je samo malo potrebno da bude nesrećan a još manje da bude srećan.
Nedelja mi je počela ( svima nama uostalom) izborom Tome Grobara za prredsednika fuckin` Skupštine fuckin` Srbije što je, meni idiotu, bilo više nego dovoljno da mi proradi čir , da se izvičem na ćerku (što inače radim možda jednom godišnje i to obavezno kad ništa nije kriva), kao i da zaserem dedin sajt (ne blog, nego sajt škole čiji je on direktor) pa ga evo sad radim skroz ispočetka…
A onda, juče, baš nekako kad je počeo drugi dan zasedanja Skupštine sa novim predsednikom (jao majko!), stiže par lepih malih vesti… Koleginica moje supruge čijem sam sinu onomad za čas informatike uradio neku prezentaciju njegovog sela na CD-u mi je poslala 2kg prvih ovogodišnjih bukovača, a nešto kasnije, prijatelj iz Rajca (kome nisam uradio ništa posebno) u prolazu za Beograd, svrati i donese balonče belog vina iz svog čuvenog sela i dimljenu mladicu iz Tare od jedno… pa ima tri kila onako dimljena.
Naravno, odmah sam javio kumu da odloži gluvarenje i sekiraciju pored TV-a i dođe kod mene sa sve kumom na durženje.
Propržio sam pečurke i ribu na dosta luka, zalio pavlakom i
vinom i čim je
počelo da miriše čir se smirio, otišao sam kod ćere u sobu i petnaest minuta je mazio, sve joj bubuljice izašle po licu, pa mi je vratila duplo ono vikanje od jutra (što inače često radi i to obično kad sam kriv), a dobio sam i super ideju za dedin sajt (ima da bude zelen kao trava u bukovoj šumi prošaran svetlo - braon detaljima kao pečurkama).
Da ne dužim, veče je prošlo – ne može bolje, noćas završih homepage sajta, od jutros me ne boli ništa, a pogledah malopre statistiku za Opštinu - 460 poseta samo juče, zahvaljujući članku AneJ, bibliotekarke borske…
Eto, kako je malo potrebno matorom čoveku za nesreću i još manje za sreću. Ili to beše tako sa svima, zaboravio sam…
P.S. Imam ja i daleko značajnije vesti, kao recimo vest da moja rođena sestra prodaje stan u Beogradu i odlazi sa šamanima na Tajland. Ali začudo, takve značajne vesti i događaji ne čine me ni srećnim ni nesrećnim već imaju neke sasvim drugačije efekte.
P.P.S. nadam se da je članak sasvim adekvatan za blog jednog vegetarijanca. A ako i nije, Zmaj je moj drug, on će reći da jeste.