Prvi dan na poslu u ovoj godini protekao je uglavnom sedeci u klubu uz dobro drustvo i ludu zabavu.Viceva,sala,lupetanja i smeha na pretek je danas bilo.

Poznato je skoro svima da je pozoriste utociste za ludake pa i nije cudo sta sve tamo moze da se nadje.Carolija pozorisnog kluba je ta sto se u njemu skoro uvek nadje bar jedna nova faca,nova zrtva u prolazu ili novo meso.Naravno,u onom mracnom cosku se uvek okupljuje vece mudraca (ili kako ih ja zovem Mapethovci). Oni uvek cute i pomno prate sve sto se dogadja da bi posle o tome presudili.

Nekako nisam nikad imao neki strah od njih mada kazu da se mora imati,uvek sam voleo da im onako suptilo zavlacim poneku zackoljicu da ih zasvrbi guza pa da ne mogu na miru da prate moje ludorije.Danas je postavka iz mracnog kutka bila osakacena,falio je jedan clan.nisam mogao da ne primetim i da ne upitam,dobio sam odgovor da je prestao da pije pa mu malo glupo da sedi sa vodom za tim zacaranim stolom.

Tu je svakako i nezaobilazna “Derikoza” koja nam svakog meseca pred kraj bukvalno dere kozu jer ona crtice udara pomocu ceslja,ali niko se nikad ne buni jer kako bi inace ceo mesec pili na crtu.Klubovi zatvorenog tipa kao sto je ovaj pozorisni su pravi izazov za strance,oni kad udju u taj zadimljeni svet kao da su usli u neku drugu dimenziju.Cesto sam e upitao sta li se neobicno moze videti van scene u glumcu? I on je covek kao svaki,ponekad(Citaj: u mom slucaju)i prostiji od najprostijeg obicnog coveka,radi sve sto rade i ostali ljudi.I on jede kasikom i viljuskom,pa cak mu je lepse da jede prstima.Podriguje i prdi sigurno neobazrivije nego obican covek.Ali ipak,taj pogled kad neko sa ulice udje u taj klub i nadise se ustajalog i smrdljivog vazduha on ostaje fasciniran i nikad vam nece moci reci zasto.

Za alkoholicare je otkrice takvih klubova prava poslastica,jer poznato je da su tu cene pica tek tek malo vislje nego cene pica u prodavnicama.Pozorisni klub bez bar 2 alkholicara je kao i neka metropola bez beskucnika i ulicara.

Ne znam sta mi bi da opisem kako izgleda cumez u kome je provodim vecinu radnog vremena jer sam krenuo da pisem nesto samsvim trece.Nema veze to cu svakako pisati sutra a mozda nekoga ko nikad nije bio u jednom takvom klubu ili cumezu kako ga ja zovem ,ova prica i bude zanimljiva.