Rad u studio oko songova za novu premijeru me je podsetio na jednu lepu anegdotu koja se dogodila pre par godina.Tad su expanziji bile lokalne radio stanice,svaka druga kuca je imala svoju privatnu radio stanicu,i kako ih je bilo puno svi su se trudili da imaju sto bolji ili interesantniji program.Skoro je svaka radio stanica imala dnevno po 4-5 poklon emisija ili raznih pitalica sa poklonima raznim,od ulaznica za svakojaka dogadjanja u gradu do nekih prozivoda.

Jedna od tih lokalnih radio stanica je imala i jednu emisiju slicnu karaokama,elem slusalac se javlja i tad na telefon mora da otpeva 2 pesme kako bi dobio nagradu. Dolazeci sa posla cujem kroz otvoreni prozor kako se komsija raspevao kao da je na nekom festivalu,nedugo zatim ga ugledam kako uzurbano na bicikl ode negde.Ne prodje nekih pola sata eto ti njega kod mene,krenemo mlatnju slame tipa :kako sam sta radim i sta sam danas radio a ja osetio da oce da nesto iz mene izvuce.Resio sam da mu prekratim muke pa mu rekoh da me slobodno upita to sto je naumio jer nisam nevin pa ne mora da me toliko pripremi za glavno pitanje.

I otvori on dusu i kaze:Znas komsija danas me zvali oni iz onog radija i rekli da sam dobio nagradu ali da moram da otpevam dve pesme. -Super.Rekoh ja,da bi on posle toga poceo da prica dalje.Kaze da je otpevao te dve pesme maestralno i da su mu oni sa radia rekli da u roku od 15 minuta bude kod njih da preuzme nagradu.Kazem mu ja da sam ga video na bicikl kako je odjurio ali nisam znao gde juri,a on pocne da mi se jada kako ga neko zajebo jer kad je stigao u radio oni su mu rekli da oni nisu tog dana imali nikakvu nagradnu igru i da kod njih u nagradnoj igri ti pozoves i pevas koje pesme zelis a ne da oni pozovu i da ti stavljaju uslov.

Na to sam ja krenuo da se smejem jer sam sad znao da ga je neko zajebo da se raspeva na telefon,on me je postidjeno upitao da nisam ja slucajno taj koji ga zajebava.Rekao sam mu da nisam ja jer da sam ja bio ja bi ga sprecio da se zajapureno sjuri bicikom u grad po nagradu,poceo je da psuje sve zivo pa cak i onog ko ga naterao da stavi telefon u kuci i od tog dana se na telefon javlja samo ako nesto hitno.

I tako dok sam pokusavao u gluvoj sobi da se skoncentrisem da bi sto poblje pevao setio ove pomalo sasave anegdote.

Mnogo nezgodne ove knedle,skoro da nema muskarca koji se ne bi zagrcnuo sa ovakvim knedlama.

Kao sto obecah nastavak price ide ovako:

Posle mog opsirnog objasnjenja zasto je bolje drveni nego metani hromirani stapic za raznic prica je krenula u drugom pravcu.

Povela se polemika oko toga ko je izmislio raznic,nekako su povezali da je raznic nastalo od raznja a razanj od kolca ali se sad vodila bitka na dva fronta.Jedni su uporno tvrdili da je raznic(kolac) izlislili Srbi a drugi da su kolac i upotrbu istog izmislili i doneli na nase prostore Turci. I tqko jedno sat vremena polemike tipa : jeste-nije,dok opet ne resih da se umesam i smirim strasti a i da ljudi ne ostanu u zabludi,dakle:

Kolac nisu izmislili ni Srbi a bogami ni Turci,kolac su izmislili Rumuni,tacnije ismislio ga je Vlad Ţepeş (Ţ=Ц=C) .Za njega su svi culi ali niko nije znao da je on taj metod mucenja (nabijanja na kolac) izmislio,naime on je kao dete bio dat Turcima kao zalog i kod njih je naucio razne metode zlostavljanja ljudi.Dolaskom na Vlast u Rumuniji on je na taj njegov jedinstven nacin ocistio za vrlo kratko vreme drzavu od lopova neradnika i skitnica,istom metodom je mucio i ubijao i one koji su ga maltene ucili da ubija (Turke)

Samo njegovo prezime ukazuje na to da je on taj koji je izmislio nabijanje jer rec CEPES=KOLAC,njemu je takodje prepisan i nadimak Drakula i sve je to povezano time sto na rumunskom jeziku rec DRAKUL znaci DJAVO,a njegove metode mucenja i ubijanja su donekle bile sadisticke i satanisticke.

Eto tako je i nabijanje mesa na kolac (Raznjic) dobilo objasnjene.

Svake godine 15-og Marta Japanci slave Hоnen Matsuri (festival plodnosti) ponosno noseci ulicama grada 2,5 metarski penis.

Najpoznatiji festival ovog tipa se odrzava u Komaki,grad severno od Nagoje.Na festival ljudi nose drveni falus do oltara gde produvzavaju da se klanjaju i mole za plodnost.Vise od 2.000 ljudi u Komaki na taj dan se klanja i moli drvenom penisu.

Bili na nekom rucku i sad se podesilo da svi nekako naruce raznice,bice da im neko dojavio da su odlicni cim su se jednoglasno usaglasili oko jelovnika.Sta cu ja jadan kad ne smem jos uvek da krsim pravila i zakone mucitelja u belom(lekara) Ali je bog stvorio snalazljive pa su oni tako izmislili i raznice za nas nenormalne.To su raznici od povrca,ali se ispostavilo da su mi nekako bolji od ovih mesnatih (Sampinjoni,sargarepa,kackavalj,tikvice i jos nene djakonije).

Posle dobrog rucka uz dobro picence povela se i prica i razgovor na razne teme,jedna od tema je bila i ta:Zasto se vise za raznic ne koristi onaj hromirani stapic vec se koristi drveni.Krenule su razne verzije prica pa cak i inicijativa da se pozove neko od kuvara da kaze zasto su sad drveni stapici.Naravno,ja sam samo sve to cutke pratio i u jednom trenutku sam ustao i rekao sam im da sam resio da im odam tajnu prelaska sa hromiranih metalnih na drvenim stapicima.

Kao prvo: Drveni stapici se prave od posebnog drveta i daju specifican ukus hrani,2. Oni se korsite samo jednom i posle se bace,sem ako ne zaposle nekoga da ih posle upotrebe smirgla i otkloni onaj izgoreli deo 3. Ovi drveni su u trenutku kad se nalaze za stolom visenamenski a to je :

1. mogu da posluze kao cackalica za onog koji sedi preko puta od tebe.
2. mozes krisom ako si vest da ukrades sa njima krompirice od onog preko puta tebe
3. mozes da se poceses ako te zasvrbi bez bojazni da ces se povrediti

4.Nema vise problema kad je u pitanju raznic za poneti jer ne treba ostaviti kauciju.
Eto koliko prednosti u tim jednostavno drvenim stapicima,posle ovog mog opsirnog izlaganja i objasnjenja u cemu je prednost drvenih u odnosu na onih hromiranih stapica skoro da su svi ostali bez texta,samo se jedna kolezinica u to trgla i rekla da je svrbi glava a ne sme da se pocese da ne bi pokvarila frizuru ala Mardz Simpsons sa pola kilograma laka,na to sam se ja odmah ponudio da prezentiram tu visenemansku opciju stapica i da je pocesem po glavi bez da joj frizuru pokvarim.

Prica o raznicu se nije ovde zavrsila ima i nastavak koji sledi mozda …sutra.

Bilo koji drugi naslov ove price ne bi bio adekvatan,evo price:

Moj drugar otvara neku radnju,i sad kako su mu majstori a meni je dosadno resio sam da ga malo obidjem ,onako inspekcijiski.Udjem ja u lokal a ono kao da sam u mravinjak usao,majstori jedan preko drugog,jedni rade struju,drugi gipsane radove ,treci rade neko podno grejanje.na podu neke silne cevi plasticne koje se nalaze spiralno po celom podu,vezane su za neku metalnu mrezu sa vezicama.

E bas te vezice su i krive za ovaj post ili bolje receno za naslov ovog posta,gledao ja malo kako ko i sta radi tamo,malo opipao sve i svasta i ne znam kako mi u ruke zavrsila jedna ta vezica.Igrao sam se njom,vrtio je i krenuo dalje u grad.Krenuo sam na pijaci da pazarim ponesto,dok se celo vbreme igram sa tom glupom vezicom.

Ne znam kako ali sam nekako uspeo da jednog momenta tu glupu vezicu stavim oko zgloba na prstu leve ruke,krenuo sam da je skinem ali se za cudo ona sve vise stezala.Razmisljam u sebi: Izdrzacu sa njom na prstu dok ne obavim kupovinu pa kad stignem kuci cu da je nozem ili skalperom smaknem sa prsta.Ali oces malo sutra,posle par minuta pogledam ja prst a on se jadan izoblicio,pomodreo nateko,oce da pukne.Sta cu sad…razmisljam da udjem u neku radnju da trazim neki noz ili makaze da smaknem ovo cudo sa prsta,ali mi sve deluje glupo,smejace mi se narod.

Resim da krenem nazad dok nije kasno,i krenem ja ka pozorsitu maltene galoporajucim koracima dok mi je pogled fokusiran na prst koji je poprimio skoro crnu boju a otekao je porpilicno.Utrcim u pozoriste i jurnem pravo na scenu da pronadjem neki alat,ne smem da nikoga zovem da se ne bi smejali mojoj gluposti,mada sam ja odmah posle skoro svima rekao sta mi se deislo,nasao sam kljesta i brzinom munje sam presekao glupu vezicu sa prsta a tek je tad poceo da me boli prst.Eto a lepo kaze poslovica da ne cackas tamo gde ti nije mesto.

A sta vredi poslovica kod Budale?!

Jebes budale!

I posle ce neko da kaze da bankarski cinovnici nemaju pune ruke posla??!

Danas mi nije dovoljan jedan osmeh
da bi se otarasio stanja u kojem se nalazim…
Danas…ne znam sta bi mi trebalo,
da mogu zaboraviti sve!
Sreca te dotakne samo jednom
Dolazi…ostaje na tren…i odlazi.
Koja nesreca!Osecas joj slatki ukus,
i posle…Odlazi.
Danas ne znam sta bi me cinilo srecnim…
Koja dusa?!Koja bol!
Kad bi mogli znati sta se u meni slama,
rekli bi da sam…lud…
Hteo bi da stalno dodirnem srecu,
i ona da me vise ne ostavi,
oci da svoje na nju fiksiram.
Sta oseca beskrajna…Sreca!
Jedan andjeoski sveti lik
i glas proleca
ona dolazi i zastaje,
sadi u dusi beskrajni oseca,ceznje.
Ne vidis i ne cujes…ona dolazi…
Sreca.

Naravno,ovu je pesmu danas u jednom dahu obuhvacen tugom napisao : Pecinski Zmaj.

Ja,moja Gospodja,nas yugo i nocni obilazak i provod.Krenulo je ovako:

Naravno da smo te kalorije nekako trebali sprziti,a najlakse sa to sprzi ovako:


Kad se napale dve budale matore to nikako ne moze stati na ovome,krenuli smo dalje a to dalje je izgledalo ovako:

E ako mislite da je tu bio kraj zeznuli ste se,stare kosti se tek zagrejale uz ovakvu muziku pa su one sad trazile nesto vise.To nesto vise je izgledalo bas ovako:

Posle ovoga obavezno sledi ovo:


Naravno da nema torte bez slaga ili vecere bez dezerta,a dezert je bio negde oko 4 sata jutros i izgledao je bas bas ovako:


Izbaceni smo iz lokala uz ovu pesmu :

I naravno da je muzika za kraj najzad bila “Jutarnji petlovi”