Nacisto poludim onih dana kad se iscekuje neki praznik gde prodavci magle cekaju svoju priliku da zarade neki dinar na lak nacin.I gde ces bolje prilike za to nego za 8 Mart.

Ne znam sta mi bi da jutros krenem na pijaci kroz centar,a tamo…Jebao mater,tezge i standova kao na novogodisnji vasar.Imas osecaj da se guraju nedan na drugoga kao ribe u konzervi,svako bi da proda svoju robu a vise od pola njih pojma nemaju sta prodaju i odakle to cvece dolazi.

I tako idem ja tim zakrcenim delom centra i svako mi malo potura pod nos poneki cvet,u neko doba poceo sam se osecati kao konj kome se nudi seno u jednom trenutku sam u sebi rekao da cu sledeceg koji mi bude nudio cvece da sutnem u glavu.Od tog cina me okrenuo jedan glas i ispruzen svet koje je glasio ovako: Brate, ljubim ti dusu a sto ne kupis od tvoj brat jedan karamfil,vidis da i mi cigani gajimo cvece.

Mozda ce da kazete da tu nema nista neobicnog ali je sustina price u tome sto je u ispruzenoj ruci tog trenutka drzao i nudio gerber a ne karamfil,uspeo sam nekako da se uzdrzavam od vristanja od smeha i krenuo sam ga ispitivati gde to on gaji karamfile i kako ih neguje da su tako lepi.Krenuo je jadan da me laze i maze da sam osecao u sebi da pucam po savovima od smeha,jedna devojka koja je pored prodavala ruze,primetila je da ja zezam coveka i krenula da mi mlati ispred nosa nudeci mi ruzu za koju je rekla da je gerber i tu je ciga poludeo misleci da ona zeli da mu preotme musterije. Naravno da sam uskocio i kupio jedan gerber uz reci da ja lepsi karamfile nisam u zivotu video.Zena je bila odusevljena cvetom ali ona ne zna da nije dobila gerber vec karamfi.

I tako,mozda i sutra odem na pijaci i mozda naidjem na neki novi cvet ili na nove prodavce magle.