Mi Titovi pioniri mnogo smo voleli ovaj praznik pa ga zato sa velikim postovanjem negujemo i sad. Ne znam tacno kad smo poceli organizovano da slavimo i provodimo ovaj praznik,ali znam da je bilo jako davno jer neki od nas nisu bili tada ozenjeni,dakle vise od 20 godina. Tad nas je bilo 4 i resili smo da tog dana se provedemo svi na okupu i to sa devojkama,svako je tog jutra poneo ponesto od hrane(mesa za rostilj),pica smo kupili usput i dali se u uzivanje.

Od tog dana pa do dana danasnjeg nije se puno promenilo u nacinu organizovanja,stim sto nas je sad brojcano kao Vilotica (u Radovanu III) Taman jedan ode a umesto njega dodju tri nova para,tako da od brojanja smo poodavno odustali,uvek smo najbrojniji i najgladniji.

Posto smo mi ozbiljna ustanova sto se tice uranka,mi imamo U.O.(Upravni odbor) koji nista ne radi sem sto rasporedjuje onih par ljudi koji imaju ozbilne funkcije.Da krenemo redom: Prva i najodgovornija funkcija je zauzimanje i cuvanje mesta,taj kome pripadne ova funkcija je skoro za zaljenje,zato sto on mora jos u 6 ujutru da ode na teren i da zauzme i zadrzi osvojeno najmanje 100 kvadratnih metara za nasu klapu.Druga funkcija pripada onome koji je izvukao slamku da te godine bude spediter ili zaduzen za prevoz stolova,rostilja i ostalih potrepstina.Treca i najvaznija funkcija je Rostilj majstor i on se menja svako godine izvlacenjem slamke od strane onih koji dolaze sigurno.

Sta ostali rade : Oni na celu sa U.O. (u njemu nas ima 3 jer je cetvrti odsutan vec par godina jer je preko okeana) odlaze oko 9 sati da obilaze onog sto ga izujedali 3 sata komarci,kobajagi donose drva iz sume za rostilj,postavljaju rostilje na mesta koja oni za to odredjuju i mora da se za uspesan pocetak popije najmanje litar neke dobre domace rakije.Oko 10 sati se ekipa rastura da bi se za oko jedan sat vracali sa zenama, decama,komsijama i ostalom sitnom stokom(ljubimci) Do tad 2 ogromna rostilja su se vec rasplamsala i krenula da sire opojni miris i na njima ne prestaje da se radi do kasno uvece.  Jedne godine smo uspeli da izracunamo da se u nasoj ekipi tog dana jede u proseku 250kg mesa a salate i soseva i kolaca i ostaloga nismo mogli da izracunamo.

Mesto je skoro uvek isto sa malim ostupanjima od neki par desetina metara ali vec zadnjih 7-8 godina imamo isto mesto i to samo zato sto smo uveli praksu da saljemo coveka rano ujutu da bi sacuvao mesto.To nase mesto se nalazi na 10 metara od reke i na nekih 150 metara od predivne hrastove sume,to je jedna mala uvalica koja ako je vetrovito odlicno zna da drzi zaklon,nad njom se nadvijaju par drveta punih trnja koji su po prvi put ove godine bili u procvatu bas sad,kako je to lepo bilo ne moze se opisati,sirili su bozanstven miris a i izgled jer su bukvalno bili snezno beli.

Sad se pitate ko ce da brine jer je tu reka i suma,necete verovati ali su deca tako dobra i tako srecna time sto su u prirodi i bukvalno se sami cuvaju,oni stariji cuvaju mladje i sve tako u krug godinama,ove godine smo imali 6 dece koji su sa nama bili bez roditelje,to jest doveli ih ocevi i ostavili ih sa nama jer su oni imali obaveze i nisu se mogli pridruziti klapi. Cudno je i neopisivo kako se oni tog dana i slazu i cuvaju a znaju i da pomazu,idu do Mlinskog izvora po vodu ako zafali.Jos se nikad nije desio nikakv incident niti od strane dece niti od strane bilo koga,a tog dana tu na tom potezu zna da bude i po nekoliko hiljada dusa sa svih strana.

Ja se raspisao a treba i za slike sotaviti malo mesta