Ne znam kako i zasto ali volem goste a valjda i oni to osecaju pa mo ovih dana priredjuju bas prijatna iznenadjenja.Ovog puta po prvi put kod mene u goste dosla ja Summer,i naravno donela mi breskve

5 jula 2007 godine u 4 i 26 ujutru, u sam osvit zore Bane Bumbar je valjda dobio sina:) , Djenka je sigurno petmilijarditi put uzviknuo i ti ces sutra kume, dok je neko stiskao stop na dvd plejeru,a ja , ja ja po obicaju ne mogu da spavam.

Dobro jutro uzvikujem sama sebi, dok se jos meskoljim po krevetu i gledam ga dok spava.
Prstom mu prelazim kao dahom po ledjima, ne reaguje, cvrsto spava, nabacujem onaj moj jutranji smesak i laganim pokretima ustajem iz kreveta.

izlazim na balkon, sveze je .Jezim se od svezine, udisem duboko i polako, da upijem svu svezinu dok gledam kako se budi jutro, kako svice kako noc i dan zavrsavaju svoju igru .
U zoru sok su jos pomesani mesec i sunce, nekada mi izgledaju kao ljubavnici koji su upravo eruptivno vodili ljubav i sada se nezno razdvajaju jedan od drugog…

dok kuvam kafu pogled mi se zadrzava na ciniji sa vocem.Puna sljiva i celavih breskvi kako sam zvala nektarine kada sam bila mala.

Uzimam breskvu vrtim je po ruci i zagrizam.Vreme kao da prestaje da postoji, tu smo samo ja i ona .
Prvi ugriz socan , prvi dodir breskve na jeziku mekan i sladak, kao da nikada nisam
jela breskve uzivam u njoj, u teksturi u ukusu, u mirisu…
Mirise onim jakim sebi specificnim mirsom na leto…Opijaju me ukus i miris
Jedem je polako da se osecaj ne prekine, jedem je nezno uzivam kao da se ljubim sa njom dok mi kapi
slatkog soka cure niz bradu, niz vrat..u dekolte…Hladan je jezim se,prija mi dodir slatkog na kozi
Ne obazirem se previse na to, ma lako je opracu musavu spavacicu, opracu musavo lice, sada samo hocu jos koji sekund da uzivam u breskvi , u mojih 5 minuta zore , u mojih pet minuta apsolutne tisine
koju narusise zvuci kipljenja vode za kafu.

Da ne poveruje covek,do sad sam kukako za gostima a sad navalili,znaju oni da ja volem gosti a mozda i osecaju da ima nesto spremam uskoro.Dakle imam cast da po drugi put ugostim <a href=”http://walter.blog381.com/”>Waltera</a>.

Vikend koji je sada vec za nama mi je izuzetno prijao. Nije bilo predvidjenih i ne predvidjenih obaveza pa sam resio da iskoristim lepo vreme bez preterane vrucine i odem da se opustim na obliznjem <a target=”_blank” onclick=”return top.js.OpenExtLink(window,event,this)” href=”http://www.etos.co.yu/turizam.html” /><a href=”http://www.etos.co.yu/turizam.html”>jezeru</a>. Opsti utisak je zadovoljavajuci. Plaze su solidno uredjene bez gomile djubreta, sto je u ranijim godinama bio obicaj, ali sam primetio nesto sto iskreno nisam ocekivao. Na jezeru gomila sveta i medju tim svetom gomila lepih zena i devojaka. Gde god pogledas dve vrvi od doteranih, utegnutih dama, tesnih haljinica i vrucih pantalonica. I onda razocarenje. Skoro devedeset posto (izracunato odokativnom metodom) tih zena i devojaka koje, priznajem, u krpicama izgledaju sjajno kad se skinu i ostanu u kupacem kostimu izgledaju, najblaze receno, jadno. To me je dovelo do zakljucka da ogromna vecina zena o sebi vodi racuna na pogresan nacin. Vise im je bitno kako ce im izgledati haljina koju ce obuci nego telo na kojem ce ta haljina stajati. Drage dame, malo se vise posvetite vasem izgledu a malo manje izgledu vase garderobe. Eto toliko.

Imam cas da vam predstavljam Moju dragu goscu Mistichno Plava koju vrlo rado citam i uzivam u njenim slikama.

Treptajem tvoje duse

Izveo si me iz senke

Patnji

Obnovljenom verom

Osecam blazenstvo

Tvoje dobrote

Razbivsi mreze sumnji

Koje su mi se zaplele

Oko srca

Podrivajuci poverenje

Nanoseci bolne rane

Bez potrebe

Iskrivljujuci providjenje

Jedan treptaj

Tvog nedoglednog svetla

Pokidao je senke mraka

Koje su pokusale

Da se zariju

Da zarobe moj um

Jedna misao

Tvoja

Ko hiljadu mojih

Dala mi je putokaz

obasjavajuci put

nade

cineci ga tako stvarnim

da zelja tvoja

postaje zelja moja

da dusa tvoja postaje dusa moja

da ljubav tvoja

postane moj vecni put.

…

Eto dosao covek koji mi je ulepsao zadnjih 2 nedelje. Dame i Gospodo cast mi je da vam predstavljam mog cenjenog i neprevazidjenog gosta RainDog !

Kako je lako biti srećan

Dođe čovek u godine kad mu je samo malo potrebno da bude nesrećan a još manje da bude srećan.

Nedelja mi je počela ( svima nama uostalom) izborom Tome Grobara za prredsednika fuckin` Skupštine fuckin` Srbije što je, meni idiotu, bilo više nego dovoljno da mi proradi čir , da se izvičem na ćerku (što inače radim možda jednom godišnje i to obavezno kad ništa nije kriva), kao i da zaserem dedin sajt (ne blog, nego sajt škole čiji je on direktor) pa ga evo sad radim skroz ispočetka…

A onda, juče, baš nekako kad je počeo drugi dan zasedanja Skupštine sa novim predsednikom (jao majko!), stiže par lepih malih vesti… Koleginica moje supruge čijem sam sinu onomad za čas informatike uradio neku prezentaciju njegovog sela na CD-u mi je poslala 2kg prvih ovogodišnjih bukovača, a nešto kasnije, prijatelj iz Rajca (kome nisam uradio ništa posebno) u prolazu za Beograd, svrati i donese balonče belog vina iz svog čuvenog sela i dimljenu mladicu iz Tare od jedno… pa ima tri kila onako dimljena.

Naravno, odmah sam javio kumu da odloži gluvarenje i sekiraciju pored TV-a i dođe kod mene sa sve kumom na durženje.

Propržio sam pečurke i ribu na dosta luka, zalio pavlakom i vinom i čim je
počelo da miriše čir se smirio, otišao sam kod ćere u sobu i petnaest minuta je mazio, sve joj bubuljice izašle po licu, pa mi je vratila duplo ono vikanje od jutra (što inače često radi i to obično kad sam kriv), a dobio sam i super ideju za dedin sajt (ima da bude zelen kao trava u bukovoj šumi prošaran svetlo - braon detaljima kao pečurkama).

Da ne dužim, veče je prošlo – ne može bolje, noćas završih homepage sajta, od jutros me ne boli ništa, a pogledah malopre statistiku za Opštinu - 460 poseta samo juče, zahvaljujući članku AneJ, bibliotekarke borske…

Eto, kako je malo potrebno matorom čoveku za nesreću i još manje za sreću. Ili to beše tako sa svima, zaboravio sam…

P.S. Imam ja i daleko značajnije vesti, kao recimo vest da moja rođena sestra prodaje stan u Beogradu i odlazi sa šamanima na Tajland. Ali začudo, takve značajne vesti i događaji ne čine me ni srećnim ni nesrećnim već imaju neke sasvim drugačije efekte.

P.P.S. nadam se da je članak sasvim adekvatan za blog jednog vegetarijanca. A ako i nije, Zmaj je moj drug, on će reći da jeste.

2. februar je za mnoge bio obican dan ali za mene veoma specijalan. U nesto vise od dva sata posle ponoci, na samom rodjenju dana, rodila se i mala Katarina. Prelepa devojcica, sa svih svojih 3400g i 51cm, unela je ogromnu radost u mnogo zivota. Mozda se pitate gde sam ja u celoj prici. Ja sam ponosni kum. O Kaci nema sta mnogo da se prica. Prava lepotica koja je vec pocela da obara sa nogu. Mislim da ce, pored slika, bilo koja rec biti suvisna u pokusaju da vam je opisem. Samo da znate da je Kacine fotografije napravljene nepunih 12 sati po rodjenju pa vi vidite kakva ce to devojka biti. Ne obracajte paznju na plavu kombinaciju odece zato sto se to naslo prvo pod ruku a posto se nije znalo da li ce da se rodi musko ili zensko kupovalo se sve i svasta.

Red je da vam prestavim roditelje i verujem trenutno naj ponosnije ljude na planeti. Mama Bilja koja se propisno namucila na porodjaju, i tata Bojan koji pola dana nije znao sta ga je snaslo. Nije ni cudo posle 12 dana prebacenih posle svakog termina i ostalih problema o kojima necemo da pricamo jer vise nisu vazni i brzo ce se zaboraviti pored princeze. Princeze koja ce izgleda, kao i sve devojcice, da bude velika tatina maza.

A mi ostali smo se, po starom dobrom obicaju, potrudili da ovaj radostan trenutak bude obelezen i proslavljen. Vec po nekoj tradiciji, prvi sastanak je bio u Gradskoj kafani gde se drustvo,od ranog jutra, okupljalo i odakle se ova radosna vest javljala i sirila i gde je svako ko je zeleo mogao da dodje i da cestita ponosnom ocu. Uvece se probrano drustvo skupilo kod Kacine buduce kuce gde se napravila prava festa.

I na kraju ne smem da zaboravi ni dve naj veselije osobe koje su se izradovale i izveselile kao nikad do sad. A ko bi drugi nego tetka i kuma.
</a

Cveće

E pa dobro. Pozvao me Zmaj u goste.Red je da ponesem cveće domaćinu. Tražim po svojim fotkama i naiđoh na ovu.
Avalsko je cveće.

Moja mala porodica često se provoza do Avale i prošeta jedan krug po čistom vazduhu. A onda, pored puta niz Avalu, na jednoj maloj raskrsnici, na odvajanju za podavalska sela, u sred šume, jedna Baka uvek sedi i prodaje poljsko cveće. Skoro svaki put stanemo i kupim po dva tri buketića. Žao mi da vidim Baku kako stoji po svakakvom vremenu. Sigurno nije tu iz zadovoljstva, pre je potreba u pitanju. Pa ovako, em ja imam lepog cveća koje me mrzi da sama uberem, em pomognem dragoj Baki.Eto, Zmaju, stavi sad kaficu pa da se ispričamo.

Obećanje Ludom radovanje:)

Danas sam došla do zaključka da u zadnje vreme živom 300 na sat. Ajde to je u redu, ali nije u redu da sam počela da praktikujem jednu od osobina koju najviše prezirem!
Dajem obećanja koja ne stignem da ispunim. Evo Ludom sam obećala odavno da ću gostovati na blogu, obećala sam mu i da ću ove sezone ispratiti sve predstave, i celu pozorišnu jesen….naravno da nisam! Ne zato što nisam želela ili eto volim da dajem prazna obećanja, već zato što jednostavno sam u strašnom spidu i počela sam totalno da se gubim!
Tako da ovom prilikom obećavam da ću dati sve od sebe da prestanem da dajem obećanja za koja nisam sigurna da ih mogu ispuniti!!!

dvanaest ratnika putuje a trinaesti spava
njega boli od putovanja i od rata glava
jedanaest ratnika putuju a dvojica sniju
da su nekad hrabri bili i da bitke biju…..
zadnji ratnik nebom plovi
s bogom vino pije
bog mu tiho na uho sapnu
do ratovanja
moj junace
ni meni vise nije
amazonka

Smrtni slucaj

U startu da vam kazem da ovo nije bas tuzna tema (bar se nadam). Govori o zimskim svinjokoljima u nasoj zemlji. Danas i sutra se u mom domacinstvu kolju svinje, pa mi je to dalo povoda da napisem jedan clanak na tu temu. Necu vam ovom prilikom pisati kako je danas bilo, ali cu vam ispricati jednu anegdotu od pre 15-tak godina.
Evo kako je bilo. Nas desetak drugara uvek smo se okupljali kog druga kod koga je tog dana svinjokolj. U svim tim druzenjima, pored posla koji se obavljao, spremao se kiseo kupus sa slaninom u grnetu (cupu), pekao se rostilj, mezilo se uz proju i salatu od kiselog kupusa, ispijale se rakije i domace vino, pa je tako u zezanju i sali neko od drugara smislio i tajnu sifru za ta nasa druzenja. E od tog dana (ne znam tacno kog, ni koje godine) kad nekog pozivamo na svinjokolj mi kazemo dodji sutra kod mene imam “ Smrtni slucaj”. Iz godine u godinu takva druzenja su postajala sinonim za dobro zezanje i provod i sve je vise ljudi htelo da se prikljuci nasim “smrtnim slucajevima”. Tako da je tajna sifra dobila i konacno svoje pravo znacenje.
Posto se sve to dogadjalo oko 29. novembra, svi znate koj je to praznik bio. Bilo je vreme i tog nekog malog raspusta koji je sledio za praznik. Pravile su se zurke, svi su se vracali kuci sa strane za praznik, ma jednom recju ludnica. Tako jedne veceri drug je pravio zurku, a sutradan je kod mene bio smrtni slucaj. Bilo je fino, masa pijanih ljudi, zezanje do maksimuma. U neko doba (pred zoru) pojavi se lik mrtav pijan sa nekom iskrivljenom svecom u ruci izjavljuje mi saucesce i izvinjava se sto ne moze sutra da dodje na sahranu jer ide na put. Ja nista manje pijan, zatecen u mestu, kontam da mi je nedao bog neko umro. Pitam ga onako zbunjen, pa ko, pa kad, pa zasto… On mi mrtav ozbiljan odgovara da nema pojma ali da su mu moji drugari rekli da sutra idu kod mene jer imam smrtni slucaj.
Tu meni pade kamen sa srca, poceh glasno da se smejem, ma poceh jos malo i da se valjam po podu. Sad on mene gleda zbunjeno, nista mu nije jasno. Neko mi umro a ja se smejem ko lud. Uspem ja njemu da objasnim ko mi sutra umire, pozovem ga na druzenje i tako dodje vreme za novo druzenje.
Sad znam ja da vam nisam bas pisao o toj manifestaciji ali me interesuje kakvo je vase misljenje i utisci o svinjokoljima?
E ajd sad idem na kupus, proju, rostilj i …

IMPRESIJA

Cudan je osecaj kad na tlo kojim je hodao tvoj pradeda stanes.Sada me nekoliko stotina kilometara dele od tih posvecenih putanja.Letos sam premijerno zakoracila na Zlatibor.
Letimican pogled izgubi se negde medju blistavo ruzicastom jutarnjom izmaglicom.
Licila je na spavacicu neke velike, graciozne dame.Gusca magla, cuvala je mir sanjivih brda, kako ga moj radoznali pogled ne bi narusio, dok je nemarna, retka magla otkrivala sve lepote daljina.Ipak, ivica neba rekla je ne halapljivim ocima, i one morase da se okrenu na drugu stranu.
Na drugoj strani, ponosno stajase nicija drugo do Bozja umetnost.Platno je bilo veliko kao istorija.Blage linije ogranicavale su pitoma uzvisenja, fotelje na kojima su u vreme bajki sedeli divovi.Jedan dlan se ispruzi u tom pravcu jer sve je izgledalo na dohvat ruke.Umesto susreta sa velikim platnom, mogao je samo naslutiti kolika je daljina izmedju njega i trosnog, prolaznog tela kome pripada.
U nizim delovima pasle su krave.Mozda je deda mog pradede i njegov deda i ko zna koliko jos generacija unazad, mozda su oni bas tu, na tom mestu koje je obgrlio moj pogled dovodili stoku na ispasu.
Po betonskim ulicama raznih gradova trazila sam pramen daha mojih predaha, a sada sam ga udisala.Tog casa u meni, rodi se nova ja, prosvescena i posvecena, duhovita i produhovljena.
Spustila sam pogled u visini ociju.Tek tada postadoh svesna koliko je jos ljudi oko mene.Rumena lica i usne koje su zjapile osmehom kao pokvareni rajsfeslus, ukazase na njihovo lepo raspolozenje, koje je kao cudni dobrocudni virus preslo i na mene.Zraci sunca, razliveni po vazduhu poigrase se s mojim osmehom i ucinise ga sjajnijim i iskrenijim.
Dok sam odalzila i bozanska gravura lepote na parcetu zemlje bivala je sve dalja.Ocima ali srcu ne.