twilight dance art - Funny home videos are a click away

Sinoc smo se i zvanicno rastali uz dogovor da se 07.09 u 19h nadjemo i da krenemo dalje, tamo gde smo sinoc stali.Dakle,Sirano nije ugledao jos uvek svetlost dana i to zato sto smatraju i smatramo da to moze biti jedna od boljih predstava u zadnje vreme u mom pozoristu pa je zato i odluceno da se Zamrzne projekat do septembra a da se tad uz jedno 15 dana rada zavrsi i isfinisira rad na tom projektu.

Umoran jesam jer sam zaista ovih skoro 2 meseca bas radio,ne zalim se sem sto mi je puno nedostajao blog i druzenje sa vama.Sad sam tu pa ce bidne svasta,moram prvo da vidim gde sam stao i sta vam nisam pisao i rekao od mojih dogodovstina ludih.Moram prvo da prste malo dostelujem jer sam skoro i zaboravio da tipkam ali sve ce doci na svoje jos koliko sutra,naravno ako se veceras ne ubijem jer je planirana jedna mala zurkica,a koliko je moja njuska osetila a osetila je da se sutra tajno sprema i neki kotlic pored reke (to zele da me iznenade pa mi ne kazu) a mozda ih ja iznenadim pa ne budem mogao sutra da ustanem iz kreveta ako se vreceras osvinjim prekomereno.

Eto!

Si lud! Za ovo drugo imam sertifikat ali ovih zadnjih 5 dana su mi se i noge usmrdile,dzaba pranja i menjanja carapa i cak i cipela jer sam izgleda previse bio na nogama i obavezan u cipelama.Zavrsilo se i to,naime izasla mi je jos jedna premijera brzinska.Morao sam da pisem brzinska jer je umesto uobicajenih 40 do 50 proba za jedan vodvilj mi to odradismo za nekih 23 probe,to znaci da sam ovih 5 dana bio duplo vise na nogama nego uobicajeno.Radni dan je trajao i nekih 12/13 sati.

Sad mala pauzica od nekih 10 dana taman da izlecim smrad nogu pa u nove pobede,na pomolu je nosati “Sirano de berzerak” i osecaj da me ceka dug i mukotrpan posao za koji se nadam da ce do kraja da donese i radosti gledanja kao sto je ova sto je preksinoc donela. Nezaobilazan je i pocetak na novoj predstavi u mojoj drugo,ili prvoj kuci Edu-Teatra gde se takodje sprema pocetak na novom decijem projektu.

Sve u svemu nema me na blog bas puno,i ne stizem da vas citam kao sto sam to ranije radio.Kradem po koji slobodan trenutak i onda na brzinu uspem da procitam par blogova ali ne stizem da ostavljam komentare jer tako gubim vreme za citanje jos po kojeg meni dragog bloga,a ima ih puno.

Ne znam da li sam ja glup ili se ljudi oko mene trude da me takog naprave.Od kad sam poceo da radim ono sto zaista volim za svoju dusu i svoj cef,poceo sam da se vise ne nerviram za drzavni posao,jer sma video da sto se vise sekiram za posao to samo pogorsava moje zdravstveno stanje.

Ovih sam dana bas ispunjem poslom,radim na dva fronta,i privatno i u drzavnom cirkusu i mogao bi reci da sam ispunjen pozitivom,jer sam ja uvek takav dok radim jer radim posao mog zivota.Ali izgleda da su neki primetili da sam ja postao nevidljiv i da se ne cujem nigde (sem na televiziji,ali to u okviru posla),pa su krenuli da me politicki maltretiraju.Kad kazem maltretiraju tad mislim na razne politicke ponude,da se uclanim u raznim strankama ili da budem simpatizer jer ce mi “oni” tako pomoci da se “najzad” izvucem iz anonimnosti.

Sedim i razmisljam se -Boze moj koji su to pacenici,kao da je meni do sad bila potrebna njihova pomoc da se ja izvucem iz anonimnosti.Ja sam jednostavno “ja” i ne patim od velicine vec sam zadovoljan onim sto imam,necu nicije pare i jare pa vas zato samo molim ucutite vec jednom jer me vase lajanje na zvezde zamara i u ovim trenucima dok ovo ludilo traje bukvalno bi voleo da sam gluv.

U mom zivotu ih ima puno,ali se sva ta moja dobra dela nekako gube iza mojih gluposti i budalastinakojih ima jos vise.Jebiga,pa ne mogu ja biti ono sto nisam,ne mogu da cutim kad me svrbi jezik i kad znam da je nepravda na putu da preovladava.I zato sigurno uvek i najebem i uvek mi se tako prikrivaju ta moja dobra dela.

Nije ovo post o mojim dobrim delima,jer svakako nisam bakici pomagao da predje preko ulice na neobeleznom mestu,i nisam bacio masan papir od bureka u zardinjeru sa cvecem umesto u kantu za otpatke.Ovo je post o “prisvajacima”

Ne nisu oni “osvajaci” vec “prisvajaci” A sta to oni prisvajaju da bi se nasli na mom blogu? E pa evo i to cemo pisati.Dakle sta su to prisvajaci? To su ljudi iz senke(citaj, pizde) koji cutu i gledu kako da prisvajaju tudja dobra dela.I pazi koga su nasli…MENE!!!!

Slusam ti ja danas kako je Pera(kolega) i Zika(rukovodeci polni organ zvani upravnik) bili tamo i tamo i odradili onaj posao.Uuuu jebote,pa i ja sam bio bas tog istog dana sa Zucom(kolega) na istom mestu zbog istog posla a nismo sreli ovo dvoje.Ovo men smrdi na mucku,zovem Zucu i pitam ga da nije on slucajno vido ova dva mufljuza onog dana kad smo isli da sredimo posao oko onih stvari za decu? Kaze nije ih video a zna pozudano da nisu ni bili nego su po gradu pustili pricu da su njih dvojca bili ,zato sto mi o tome cutimo.

E sad cu nekome jebati mater.Rekao sam Zuci u slusalicu i krenuo da opet neka vrata razvaljujem.Stignem do vrata rukovodeceg organa i poljubim ih jer je on vec pobegao,krenem ka klubu i tamo na vrata sretnem pulena Ziku koji je krenuo kuci, priupitam ga ja onako usput za sve ono sto sam nacuo a on ce meni: Pa…znas,mislili smo da vi to krijete a lepo bi bilo da to bude delo sviju nas da svi damo doprinos tome. Pa majke vam ga pokvarene,ja nisam o tome pricao jer nisam bio siguran da cu uspeti u tome sto sam naumio a ne da bi nesto prikrio.Nego gde se izgubismo JA I ZUCA u toj vasoj prici? Priupitam pulena.Zabio glavu u zemlju i cuti, i noj bi mu pozavideo na polozaju.spomenuo sam im posle majku,oca,uzu,siru i prosirenu porodicu iz sveg glasa i zapretio da ce u ponedeljak novine da pisu o ovom prisvajanju.

Sad se pitam,da li ce ikad neko od mene da prisvoji neku glupost ili neku suludu stvar jer toga imam na pretek,a ne da mi potroni puleni i ostala prvirzenopartiskagovna kradu ono malo dobrote sto cinim.

Ovo je ono o cemu sam juce hteo da vam pisem,to jest o tome se vodila prica u klubu juce.Raspravljali smo o tome sta je zapravo muza i kome su muze naklonjene i ko ih sve poseduje?

Zna se da uglavnom “umetnici” su ti kojima su muze naklonjene i kojima su potrebne,to su u stvari imaginarne lepote kao povod za inspiracuju.Pa sad,inspiracije nije potrebna samo u pisanju,nije presudna samo u glumatanju ili oratorstvu.

Znaci sta?

Dosli smo do zakljucka da Muza ili Muze nemaju bas puno veze sa umetnoscu,vise su vezane za inspiraciju a inspiracia je potrebna u skoro svim domenima,naravno ako koristimo vijuge.Elem,jedna mo moja koleginica upitala juce gde krijem copor svojh muza koje me toliko inspirisu u mom domenu.Stao sam kao ukopan i gledao sam upitajuci o kom se to domenu radi jer sto se tice piskaranja pesama nije mi bas puno muza potrebno jer se zna koja je muza uzrok pisanja pecine.

Rekla je da se ne radi o muzi iz domena umetnosti vec ludosti,rekla mi je ovim recima: U tebi je toliko ludosti kao da te obskrbljuje ceo copor muza. A sta mogu kad sam ja takav po celom telu…mislim lud.I zasita nije moj problem ako neko u mojoj blizini ne obraca paznju na reci pa se posle nadje u neobrano grozdje.Eto tako se ona nasla u taj neobran vinograd i to samo zato sto je htela da bude fina (a nije jer je dobro poznajem) i igovorila pogresnu rec na pogresno mesto u pogresnom trenutku,a moje muze ludosti su odradile svoj deo posla o kome cete citati mozda jos koliko sutra.

Prvi dan na poslu u ovoj godini protekao je uglavnom sedeci u klubu uz dobro drustvo i ludu zabavu.Viceva,sala,lupetanja i smeha na pretek je danas bilo.

Poznato je skoro svima da je pozoriste utociste za ludake pa i nije cudo sta sve tamo moze da se nadje.Carolija pozorisnog kluba je ta sto se u njemu skoro uvek nadje bar jedna nova faca,nova zrtva u prolazu ili novo meso.Naravno,u onom mracnom cosku se uvek okupljuje vece mudraca (ili kako ih ja zovem Mapethovci). Oni uvek cute i pomno prate sve sto se dogadja da bi posle o tome presudili.

Nekako nisam nikad imao neki strah od njih mada kazu da se mora imati,uvek sam voleo da im onako suptilo zavlacim poneku zackoljicu da ih zasvrbi guza pa da ne mogu na miru da prate moje ludorije.Danas je postavka iz mracnog kutka bila osakacena,falio je jedan clan.nisam mogao da ne primetim i da ne upitam,dobio sam odgovor da je prestao da pije pa mu malo glupo da sedi sa vodom za tim zacaranim stolom.

Tu je svakako i nezaobilazna “Derikoza” koja nam svakog meseca pred kraj bukvalno dere kozu jer ona crtice udara pomocu ceslja,ali niko se nikad ne buni jer kako bi inace ceo mesec pili na crtu.Klubovi zatvorenog tipa kao sto je ovaj pozorisni su pravi izazov za strance,oni kad udju u taj zadimljeni svet kao da su usli u neku drugu dimenziju.Cesto sam e upitao sta li se neobicno moze videti van scene u glumcu? I on je covek kao svaki,ponekad(Citaj: u mom slucaju)i prostiji od najprostijeg obicnog coveka,radi sve sto rade i ostali ljudi.I on jede kasikom i viljuskom,pa cak mu je lepse da jede prstima.Podriguje i prdi sigurno neobazrivije nego obican covek.Ali ipak,taj pogled kad neko sa ulice udje u taj klub i nadise se ustajalog i smrdljivog vazduha on ostaje fasciniran i nikad vam nece moci reci zasto.

Za alkoholicare je otkrice takvih klubova prava poslastica,jer poznato je da su tu cene pica tek tek malo vislje nego cene pica u prodavnicama.Pozorisni klub bez bar 2 alkholicara je kao i neka metropola bez beskucnika i ulicara.

Ne znam sta mi bi da opisem kako izgleda cumez u kome je provodim vecinu radnog vremena jer sam krenuo da pisem nesto samsvim trece.Nema veze to cu svakako pisati sutra a mozda nekoga ko nikad nije bio u jednom takvom klubu ili cumezu kako ga ja zovem ,ova prica i bude zanimljiva.

Pod ovim se sloganom danas tacno u 10 do 10h odigrana premijera predstave “Bajka o sneznom Vilenjaku”

Predstava je odigrana u centralnom vrticu i to je bio skromni poklon deci od strane Edu-Teatra.Inace je Edu-teatar pozoriste koje se bavi Interaktivnim pristupom pozoristu,to je vrsta pozorista koja u svoje redove uvek ukljucuje i publiku.

Dakle danas su se za najmladju decu Vrsca sa zadovoljstvom glupirali:

Vilenjak——————–Ivan Djordjevic

Devojcica——————Bojana Djordjevic

Djavolak——————-Mircea Omoran(Moja malenkost)

Od sutra je ove predstava na repertoaru 2 puta dnevno do kraja ovog meseca.

Dosla je zima i vreme kokicarenja,nedeljno se kupuje bar kilograma kukuruza kokicara i svako se vece iskoka po 2-3 pune vangle.

Izbegavam ih totalno zbog posla kojim se bavim jer znaju biti jako opasne po moje grlo,ali ne znam sta mi bi pa sam se sinoc malo presao.Naime stigao sam kuci sa probe i cim sam otvorio ulazna vrata u nozdrve mi je udario miris kokica,ovog puta nisam mogao odoleti pa sam uzeo jednu omanju ciniju punu kokica i seo za racunarom i dok sam citao postu lagano jeo kokice.

U jednom trenutku sam osetio grebanje u grlu ,znao sam da je to posledica onih sitnjih ljuspica sa kokica koje se lepe za glasnice i krajnike.Ja nemam krajnike pa se u mom slucaju takva jedna ili vise ljuspica zalepila za glasnice i teralo me je stalno na kasljanje.dusu sam iz sebe iskasljao ali nikako da iskasljem i tu ljuspicu.

Ni sam ne znam koliko sam vode popio samo da bi nekako proterao to cudo iz grla,pocelo je da me pece toliko sam bio forsirao iskasljavanje.U jednom momentu sam iznerviran uzeo cetkicu za zube i ugurao je dubogu u zdrelo pokusavajuci da stignem do glasnica,ali bezuspesno.Nekako pred zoru se kasalj smirio ali sam se zato probudio promukao

Eto sta se desi kad znate da nesto ne smete a ipak vas nesto jace tera ka tome,sad moram hitno sanirati grlo zbog predstava koje me ovih dana cekaju,a prva me ceka vec sutra

Hebem ti budalu,eto od jutros sedim kuci i ne smem cak ni da odem po novine .A zasto?… Pa eto desilo se nesto jako glupo sinoc,mislim nije glupo, desava se to ljudima ali nisam mislio da ce i mene da potrefi to.

Evo o cemu se naime radi,sinoc sam imao predstavu a u toj predstavi imam nekoliko brzih presvlacenja.U jednoj sceni igram nekog komsiju sa zuboboljom kojeg budi neko usred noci i on izlazi u gacama i majici…hehe.I sta je tu cudno i lose?! Pa sad nije nista lose i nista strano u pozoristu cak i golisav da se izadje na sceni ako je tako izrezirano.Ali ovde se radilo o tome da sam ja u silnoj jurnjavi oko brzog presvlacenja totalno zaboravio na “GACHE”. Ma neeee,nisam izasao gologuz na sceni Nego sam zaboravio da oblacim one klasicne dokolenice nego sam izasao na sceni u slip gachama.Sreca da nisu bile neke drecave bile su boje koze.Ne mogu vam opisati pogleda kolege koji me je ugledao na sceni,u njegovim ocima sam mogao procitati kao na komentatorskom “idiotu” a tamo je pisalo “Jebem ti ludog coveka”.Ja se nasao u neobrano voce jer nisam mogao sakriti pogled od publike zbog komunikacije ali je zato kolega okrenuo glavu i smejao se ko budala.Ma desi se to svakome pa sto se nebi i meni desilo,ali me sad kopka dali je neko to zaista shvatio da sam ja zaboravio GACHE.