Sinoc smo se i zvanicno rastali uz dogovor da se 07.09 u 19h nadjemo i da krenemo dalje, tamo gde smo sinoc stali.Dakle,Sirano nije ugledao jos uvek svetlost dana i to zato sto smatraju i smatramo da to moze biti jedna od boljih predstava u zadnje vreme u mom pozoristu pa je zato i odluceno da se Zamrzne projekat do septembra a da se tad uz jedno 15 dana rada zavrsi i isfinisira rad na tom projektu.

Umoran jesam jer sam zaista ovih skoro 2 meseca bas radio,ne zalim se sem sto mi je puno nedostajao blog i druzenje sa vama.Sad sam tu pa ce bidne svasta,moram prvo da vidim gde sam stao i sta vam nisam pisao i rekao od mojih dogodovstina ludih.Moram prvo da prste malo dostelujem jer sam skoro i zaboravio da tipkam ali sve ce doci na svoje jos koliko sutra,naravno ako se veceras ne ubijem jer je planirana jedna mala zurkica,a koliko je moja njuska osetila a osetila je da se sutra tajno sprema i neki kotlic pored reke (to zele da me iznenade pa mi ne kazu) a mozda ih ja iznenadim pa ne budem mogao sutra da ustanem iz kreveta ako se vreceras osvinjim prekomereno.

Eto!

Si lud! Za ovo drugo imam sertifikat ali ovih zadnjih 5 dana su mi se i noge usmrdile,dzaba pranja i menjanja carapa i cak i cipela jer sam izgleda previse bio na nogama i obavezan u cipelama.Zavrsilo se i to,naime izasla mi je jos jedna premijera brzinska.Morao sam da pisem brzinska jer je umesto uobicajenih 40 do 50 proba za jedan vodvilj mi to odradismo za nekih 23 probe,to znaci da sam ovih 5 dana bio duplo vise na nogama nego uobicajeno.Radni dan je trajao i nekih 12/13 sati.

Sad mala pauzica od nekih 10 dana taman da izlecim smrad nogu pa u nove pobede,na pomolu je nosati “Sirano de berzerak” i osecaj da me ceka dug i mukotrpan posao za koji se nadam da ce do kraja da donese i radosti gledanja kao sto je ova sto je preksinoc donela. Nezaobilazan je i pocetak na novoj predstavi u mojoj drugo,ili prvoj kuci Edu-Teatra gde se takodje sprema pocetak na novom decijem projektu.

Sve u svemu nema me na blog bas puno,i ne stizem da vas citam kao sto sam to ranije radio.Kradem po koji slobodan trenutak i onda na brzinu uspem da procitam par blogova ali ne stizem da ostavljam komentare jer tako gubim vreme za citanje jos po kojeg meni dragog bloga,a ima ih puno.

Ja,moja Gospodja,nas yugo i nocni obilazak i provod.Krenulo je ovako:

Naravno da smo te kalorije nekako trebali sprziti,a najlakse sa to sprzi ovako:


Kad se napale dve budale matore to nikako ne moze stati na ovome,krenuli smo dalje a to dalje je izgledalo ovako:

E ako mislite da je tu bio kraj zeznuli ste se,stare kosti se tek zagrejale uz ovakvu muziku pa su one sad trazile nesto vise.To nesto vise je izgledalo bas ovako:

Posle ovoga obavezno sledi ovo:


Naravno da nema torte bez slaga ili vecere bez dezerta,a dezert je bio negde oko 4 sata jutros i izgledao je bas bas ovako:


Izbaceni smo iz lokala uz ovu pesmu :

I naravno da je muzika za kraj najzad bila “Jutarnji petlovi”

Nije neka cifra ali mozda i jeste ako se uzme u obzir da je 100 dana bez cigareta.Evo kako je sad posle 100 dana,malo deblji(nekih 10kg) koje neuspesno pokusavam da skinem,ali uspecu ja jer je cifra bila veca.Pored toga sto sam nabacio kilazu ovih sam dana nabacio i sebi nesto sto ce me podsecati na ovih 100 dana.

Da da,to je on glavom i bradom,jedna mala makinica koja radi na nekih 4.400 sa memorijom od  1 giga i hardicem od 320 giga.Kad se na to sve doda i jedan mali monitocic od 19″ i to TFT onda to lepo izgleda. A sve to do zadnje pare se nakupilo od dana kad sam ostavio pusenje,sad vi dragi moji vidite koliko i sta mi sve izgorimo i bacamo u nepovrat.

U mom zivotu ih ima puno,ali se sva ta moja dobra dela nekako gube iza mojih gluposti i budalastinakojih ima jos vise.Jebiga,pa ne mogu ja biti ono sto nisam,ne mogu da cutim kad me svrbi jezik i kad znam da je nepravda na putu da preovladava.I zato sigurno uvek i najebem i uvek mi se tako prikrivaju ta moja dobra dela.

Nije ovo post o mojim dobrim delima,jer svakako nisam bakici pomagao da predje preko ulice na neobeleznom mestu,i nisam bacio masan papir od bureka u zardinjeru sa cvecem umesto u kantu za otpatke.Ovo je post o “prisvajacima”

Ne nisu oni “osvajaci” vec “prisvajaci” A sta to oni prisvajaju da bi se nasli na mom blogu? E pa evo i to cemo pisati.Dakle sta su to prisvajaci? To su ljudi iz senke(citaj, pizde) koji cutu i gledu kako da prisvajaju tudja dobra dela.I pazi koga su nasli…MENE!!!!

Slusam ti ja danas kako je Pera(kolega) i Zika(rukovodeci polni organ zvani upravnik) bili tamo i tamo i odradili onaj posao.Uuuu jebote,pa i ja sam bio bas tog istog dana sa Zucom(kolega) na istom mestu zbog istog posla a nismo sreli ovo dvoje.Ovo men smrdi na mucku,zovem Zucu i pitam ga da nije on slucajno vido ova dva mufljuza onog dana kad smo isli da sredimo posao oko onih stvari za decu? Kaze nije ih video a zna pozudano da nisu ni bili nego su po gradu pustili pricu da su njih dvojca bili ,zato sto mi o tome cutimo.

E sad cu nekome jebati mater.Rekao sam Zuci u slusalicu i krenuo da opet neka vrata razvaljujem.Stignem do vrata rukovodeceg organa i poljubim ih jer je on vec pobegao,krenem ka klubu i tamo na vrata sretnem pulena Ziku koji je krenuo kuci, priupitam ga ja onako usput za sve ono sto sam nacuo a on ce meni: Pa…znas,mislili smo da vi to krijete a lepo bi bilo da to bude delo sviju nas da svi damo doprinos tome. Pa majke vam ga pokvarene,ja nisam o tome pricao jer nisam bio siguran da cu uspeti u tome sto sam naumio a ne da bi nesto prikrio.Nego gde se izgubismo JA I ZUCA u toj vasoj prici? Priupitam pulena.Zabio glavu u zemlju i cuti, i noj bi mu pozavideo na polozaju.spomenuo sam im posle majku,oca,uzu,siru i prosirenu porodicu iz sveg glasa i zapretio da ce u ponedeljak novine da pisu o ovom prisvajanju.

Sad se pitam,da li ce ikad neko od mene da prisvoji neku glupost ili neku suludu stvar jer toga imam na pretek,a ne da mi potroni puleni i ostala prvirzenopartiskagovna kradu ono malo dobrote sto cinim.

Ovo je ono o cemu sam juce hteo da vam pisem,to jest o tome se vodila prica u klubu juce.Raspravljali smo o tome sta je zapravo muza i kome su muze naklonjene i ko ih sve poseduje?

Zna se da uglavnom “umetnici” su ti kojima su muze naklonjene i kojima su potrebne,to su u stvari imaginarne lepote kao povod za inspiracuju.Pa sad,inspiracije nije potrebna samo u pisanju,nije presudna samo u glumatanju ili oratorstvu.

Znaci sta?

Dosli smo do zakljucka da Muza ili Muze nemaju bas puno veze sa umetnoscu,vise su vezane za inspiraciju a inspiracia je potrebna u skoro svim domenima,naravno ako koristimo vijuge.Elem,jedna mo moja koleginica upitala juce gde krijem copor svojh muza koje me toliko inspirisu u mom domenu.Stao sam kao ukopan i gledao sam upitajuci o kom se to domenu radi jer sto se tice piskaranja pesama nije mi bas puno muza potrebno jer se zna koja je muza uzrok pisanja pecine.

Rekla je da se ne radi o muzi iz domena umetnosti vec ludosti,rekla mi je ovim recima: U tebi je toliko ludosti kao da te obskrbljuje ceo copor muza. A sta mogu kad sam ja takav po celom telu…mislim lud.I zasita nije moj problem ako neko u mojoj blizini ne obraca paznju na reci pa se posle nadje u neobrano grozdje.Eto tako se ona nasla u taj neobran vinograd i to samo zato sto je htela da bude fina (a nije jer je dobro poznajem) i igovorila pogresnu rec na pogresno mesto u pogresnom trenutku,a moje muze ludosti su odradile svoj deo posla o kome cete citati mozda jos koliko sutra.

A moze i ovako: Uticaj punog meseca na Azdaje.

Sigurno vas ima jos ovih sto pun mesec ostavlja tragove na vama? Ja probdeo nocas u krevetu vrteci se dok mi se koza nije usijala od toliko koprcanja i prevrtanja po krevetu,mislim da se bik na raznju ne okrece toliko puta koliko sam se ja puta nocas okretao u krevetu a san nikako da dodje.

Ovu moju muku sa punim mesecom sam nekako lakse podnosio dok sam smeo da se setam,tad bi obavezno noc proveo kraj reke i bilo bi mi zaista lepo.Sad medjutim ,bilo je katastrofa,ogledao sam par filmova sto mi se skoro nije desilo.Negde oko 03h sam ugasio televizor uz nadu da ce me u mraku uhvatiti san,ali avaj zelje moje,sna ni od korova.Posle skoro sat vremena mucenja u mraku,ponovo sam upallio TV i nastavio dalje sa blejenjem u ekran sve i dalje nadajuci se da ce me san uhvatiti.

Negde oko 05h. pocele su i macke da se razidju s`jebista,cuo sam nenadjebivog kako mjauce ispod mog prozora .To on svako jutro tako javlja da je dosao na pocinak.U tom sam trenutku bas bio nervozan jer mi je bio potraban san pa sam se jos vise znojio i prevrtao u krevetu.Razmisljao sam da mi mozda ne smeta grejanj,pa sam ustao i otvorio prozor,svez i prohladan vazduh je verovatno ucinio svoje jer sam nedugo zatim utonuo u san,koji je trajao skoro do podne.

Evo me sad sas podocnjaci i nadocnjaci,spava mi se i kapke sam podupro cackalicama ali se nedam jer planiram da se veceras iskomiram od spavanja. Kazu da cu u sledecem zivotu biti vukodlak zato mi smeta pun mesec .

Setam juce gradom i vidim da je i kod nas zatvorena Robna kuca,razlog je poznat,privatizacija i prodaja. Ali ovo nije text o trazniciji niti o privatizaciji,prica je o jednoj mladosti.

Da krenemo od pocetka.Osamostalio sam se jako rano sa 16 godina,to osamostaljenje je bilo bas bukvalno osamostaljenje.Od izdrzavanja do svega sto se podrzumeva pod tim. Da bi mogao opstati kao samostalan moralo se raditi jer se stan morao placati a moralo se i jesti,dakle nekako sam uspeo da organizujem skolu i posao a uz to pride znalo se i sta je nocni zivot. Tu je za sve moglo da pomanjkava novaca ali je moralo da se ima za skolu i za nocni zivot.

Stanovao sam u blizini robne kuce,tamo sam uvek isao da kupujem ono sto mi je bilo potrebno za zivotarenje(citaj kilo leba i jedan margarin na 7 dana) . U to vreme je u modi bila duga i napirlitana kosa,kako sam bio mlad i lud i tad naravno da sam pratio trendove i modlu iako se nije imalo para.Dakle, najveci je problem bio susenje duge kose narocito ujutru kad se onako uspavan umesto da se samo tusiram po telu ja udjem i pokvasim i kosu. E tad nastaju problemi jer je fen bio samo san za mene, ali je zato tu bila moja robna kuca. Svi se sigurno secate da je izmedju dvoja vrata na ulazu u robnu kucu bila ona ogromna klima koja je sa plafona udarala direktno u glavu,e to je bio moj fen dugi niz godina. Poznavali su me skoro svi koji su tu kupovali jer sam skoro svako drugo jutro ja provodio po 5-10 minuta u tom prostoru suseci kosu(mozda mi zbog te prejake duvaljke i opala kosa )

Tad ga ne imadoh ali zato sad skoro da i ne izdrzi jedan fen mesecno, pored 3 zenske sa dugom kosom.Sreca te ocelavih na vreme da im ne pravim kokurenciju.

OJJJJJJJJJJ MLADOSTI!

Mali Buda…(molim pesnike da se suzdrze od daljnjeg rimovanja), ili da li se isplati biti hrabar. Dakle moji novi nick bi mogao da glasi bas tako; Mali Buda. Ne znam sta mi bi da se resim da stanem sinoc na vagu…umalo se nisam slogirao,mada vec danima gledajuci se u ogledalo imao sam nameru da na nju stanem.

Dakle sad ce 2 meseca kako sam ostavio cigarete,ne mogu se pozaliti jer se zaista osecam odlicno.Komsije me vise ne psuju dok ujutru prociscavam grlo po sat vremena i izbacujem one pilice iz pluca na sve strane,disem kao covek i ne zaduvam se kao bik pred paranje posle 20 stepenika.Ali se sad pojavljuje drugi problem,punih 20 godina nisam menjao kilazu,uvek sam bio na nekih 73 do 75.A sad…………. joj razlike,drasticne. Nemo da se neko smejao imam taman celih,okruglih 90 kg.

Pa sta,sad sam bas lep okrugao i debeo kao pravi Mali buda sa Vericine police. Sve bi bilo dobro kad se ne bi setio onog famoznog Walterovog tele shopa,tu me strah odma vata. Al se opet posle tesim kad se prisecam jedne Rainove recenice na jednom forumu,koja glasi: “Kakav bojler takva i baterija”. Sad,u svemu ima pomalo istine,jes da moja gospoja vole ovaj moj podbradak koji sam pustio kao svinjce pred bozic,ali ipak cu pod hitno preduzeti korake za skidanje ove kilaze.

Ako sam bio karakter za cigare i uspeo sam da posle 27 godina pusackog staza to prekinem valjda cu biti karakter da i ovih 15 kilograma srozam a pored da jos par komada skinem i da sebe doteram na 70 kg,kao u momacke dane.

ZIVI BILI PA VIDELI!

Kad se vec sumiraju rezultati svega i svacega,sto i je ne bi povlacio crticu i sagledao gde,sta i kako sam bio. Da krenemo redom:

BLOG 

Naravno da krecem od bloga jer ne njemu pisem i on trpi sve ovo pa je red da sumiramo prvo rezultate blogovanja .Daklem,u ovoj smo godini uspesno blogovali pa nam je bilans na pozotivnoj nuli. Polovinom godine htedose da me sklone sa repertoara pa su mi u jednom danu ugasena 7 bloga da bi nedugo zatim ugasen jos jedan bloga,znaci ukupno ugasenih 8 blogova.Mlogo je to i za jednog ludaka.

A gde su novotvoreni?! Pa tu su i ima ih…taman.Rekao sam ja jednom da me oni ne mogu ugasiti koliko ih ja mogu pootvarati. Imam ih 6 koje redovno pisem ali mi je ovaj kod mog prijatelja Bruhlya najdrazi, a odmah zatim ide moja pecina na Blogoye.Posle… E pa ne morate bas sve da ih znate.

POSAO 

Ovde se bas nemam sta pozaliti jer volim svoj poziv i dajem sebe maximalno tako da sma ispunjen i zadovoljan onim sta sam ucinio.znam da ce neki reci da nikad ne trebas biti zadovoljan i da uvek treba posezati za “jos” ali sam ja skroman reptil pa cu reci da sam zadovoljan poslovnom godinom.

LJUBAV

Ovde cu samo reci da bi i vama pozeleo ovakav zivot a ne samo godinu,ziveti sa osobom koja zraci ljubavlju jednostavno je neopisivo.Koli god je ja voleo ipak je to malo za svu onu ljubav koju ona nesebicno daje meni i mojoj deci. Da se zna da svalerke i ljubavnice ne spadaju u ljubav.

ZABAVA 

Ovde bi se mogla koristiti ona narodna izreka: “Posalji budalu u vojsku a ti ostani kuci i placi”.Nadam se da se svi slazete sa ovim,jesam lud ja to priznajem i spreman sam da mi se jos dodaje-ali pameti jer ludosti mi je preko glave.Ponekad nocu osecam kako mi se otvara kapak na glavi i kako se moja ludost preliva jer mesta vise nema.Sta da kazem sem da cutim i da uzivam u ovoj mojoj ludosti,jer da nisam ovakav mozda me bas vi ne bi citali i mozda me one cice ne bi jurcale po cel dane (lazem,jure me ceo zivot)

PRIJATELJSTVO 

Stavka koja me odrzava u zivot. Ali kako je godina pocela i sa kojim promasenim prijateljstvima ja sam mislio da ce mi godina biti katastrofa,srecom pa nije tako tekla,upoznao sam puno novih pravih prijatelja,neki postojeci su samo overili svoje sertifikate pravih prijatelja.Neki su aboravili da svoje sertifikate makar produze pa mi je malo i zao.Neko ko se nikad nije puno exponirao kao veliki prijatelj je uspeo da u mojim najtezim trenucima pred kraj godine dodje do mog broja telefona i da mi glasom koji mi je izmamio suze uspela je da mi daje puno snage za dalje.Jelena,hvala ti sto brines o meni i hvala ti sto postojis,Hvala na tvojim lepim pesmama i na divnom prijateljstvu. Imao sam obavezu da spomenem Jelenu jer me je zaista najvise iznenadila. Ovaj bi spisak bio predugacak kad bi imena pisao zato cu pisati samo domene prijatelja,da krenem od najstarijeg domena: Hvala Ircerima,hvala blogerima,hvala forumasima.

Obecavam da cu ove godine upoznati meni drage ircere iz susedne nam Hrvatske i Slovenije(naravno ako slovenci dodju u ZG jer mi ne daju vizu sa dezelu) I naravno da ne smem zaboraviti ni meni drage Borane . Ako dobijem na loto (koji  ne igram) napravicu jedan veliki meating ili okup ircera,blogera i prijatelja i to na mojoj reci.

ZDRAVLJE

Od ove sam se reci poceo najeziti,cela nam je godina skoro protekla po bolnickim hodnicima i sobama.Secate se svakako prvo pocetkom godine problema supruge sa centrom za ravnotezu i moje zavrzlame oko kuhinje i zenskih poslova.Posle toga su poceli problemi sa mojim ludim srcem prvo,da bi se pred kraj godine pojavio taj famozni pritisak(240/190) koji je varirao i skakao kao da je na dzambingu.Kad je on sredjen poceo je secer da skace,sve nesto u skakanju.Kamo srece da je taj secer mogao da se iskoristi sad kad mu je cena velika,imao bi vajde od njega.Eto,ovih dana je i secer sredjen pa mi ostaje jos samo par dana u bolnici (dok prodje predizborna ludnica,a ima i lepih sestrica tamo :P) I nadam se da je dosta bolnicarenja i za ovu 2008 godinu jer sam u 2007-oj previse bio u njoj.

I za kraj da vam opet po ko zna koji put kazem da mi je drago sto imam vas kao prijatelje,ponosan sam na vas i jadan onaj koji pored sebe prijatelja nema. Al sam se ja raspisao,znam da ce ovo vecina vas da izbegne da procita ali nema veze,nedostatak tastature ovih dana me naveo da toliko pisem