Mi Titovi pioniri mnogo smo voleli ovaj praznik pa ga zato sa velikim postovanjem negujemo i sad. Ne znam tacno kad smo poceli organizovano da slavimo i provodimo ovaj praznik,ali znam da je bilo jako davno jer neki od nas nisu bili tada ozenjeni,dakle vise od 20 godina. Tad nas je bilo 4 i resili smo da tog dana se provedemo svi na okupu i to sa devojkama,svako je tog jutra poneo ponesto od hrane(mesa za rostilj),pica smo kupili usput i dali se u uzivanje.
Od tog dana pa do dana danasnjeg nije se puno promenilo u nacinu organizovanja,stim sto nas je sad brojcano kao Vilotica (u Radovanu III) Taman jedan ode a umesto njega dodju tri nova para,tako da od brojanja smo poodavno odustali,uvek smo najbrojniji i najgladniji.
Posto smo mi ozbiljna ustanova sto se tice uranka,mi imamo U.O.(Upravni odbor) koji nista ne radi sem sto rasporedjuje onih par ljudi koji imaju ozbilne funkcije.Da krenemo redom: Prva i najodgovornija funkcija je zauzimanje i cuvanje mesta,taj kome pripadne ova funkcija je skoro za zaljenje,zato sto on mora jos u 6 ujutru da ode na teren i da zauzme i zadrzi osvojeno najmanje 100 kvadratnih metara za nasu klapu.Druga funkcija pripada onome koji je izvukao slamku da te godine bude spediter ili zaduzen za prevoz stolova,rostilja i ostalih potrepstina.Treca i najvaznija funkcija je Rostilj majstor i on se menja svako godine izvlacenjem slamke od strane onih koji dolaze sigurno.
Sta ostali rade : Oni na celu sa U.O. (u njemu nas ima 3 jer je cetvrti odsutan vec par godina jer je preko okeana) odlaze oko 9 sati da obilaze onog sto ga izujedali 3 sata komarci,kobajagi donose drva iz sume za rostilj,postavljaju rostilje na mesta koja oni za to odredjuju i mora da se za uspesan pocetak popije najmanje litar neke dobre domace rakije.Oko 10 sati se ekipa rastura da bi se za oko jedan sat vracali sa zenama, decama,komsijama i ostalom sitnom stokom(ljubimci) Do tad 2 ogromna rostilja su se vec rasplamsala i krenula da sire opojni miris i na njima ne prestaje da se radi do kasno uvece. Jedne godine smo uspeli da izracunamo da se u nasoj ekipi tog dana jede u proseku 250kg mesa a salate i soseva i kolaca i ostaloga nismo mogli da izracunamo.
Mesto je skoro uvek isto sa malim ostupanjima od neki par desetina metara ali vec zadnjih 7-8 godina imamo isto mesto i to samo zato sto smo uveli praksu da saljemo coveka rano ujutu da bi sacuvao mesto.To nase mesto se nalazi na 10 metara od reke i na nekih 150 metara od predivne hrastove sume,to je jedna mala uvalica koja ako je vetrovito odlicno zna da drzi zaklon,nad njom se nadvijaju par drveta punih trnja koji su po prvi put ove godine bili u procvatu bas sad,kako je to lepo bilo ne moze se opisati,sirili su bozanstven miris a i izgled jer su bukvalno bili snezno beli.
Sad se pitate ko ce da brine jer je tu reka i suma,necete verovati ali su deca tako dobra i tako srecna time sto su u prirodi i bukvalno se sami cuvaju,oni stariji cuvaju mladje i sve tako u krug godinama,ove godine smo imali 6 dece koji su sa nama bili bez roditelje,to jest doveli ih ocevi i ostavili ih sa nama jer su oni imali obaveze i nisu se mogli pridruziti klapi. Cudno je i neopisivo kako se oni tog dana i slazu i cuvaju a znaju i da pomazu,idu do Mlinskog izvora po vodu ako zafali.Jos se nikad nije desio nikakv incident niti od strane dece niti od strane bilo koga,a tog dana tu na tom potezu zna da bude i po nekoliko hiljada dusa sa svih strana.
Ja se raspisao a treba i za slike sotaviti malo mesta 
Sad svratih do Blogotka i ustanovim da o jucersnjem svetskom danu Roma nijedan bloger nije ni rec pisao.Strasno.Da je neko politicko sranje bilo ili neki protest onda bi svih trista milion blogera pisala samo o tome a o Romima niko ni rec kao da su jadni gubavi.
E pa evo ja cu im posvetiti post,zato sto su mi dragi i zato sto sam najlepse trenutke i neprespavane noci provedene bas u Romskim naseljima i satorima.Jednostavno su to ljudi koji su,ako ustanove da si dobar,u stanju da ti dusu daju.Desavalo se jako cesto da tokom tih muzickih ludih noci Ciga natera svoju zenu negde posle ponoci da zakolje tu jednu jedinu kokosku koju su u dvoristu imali.
Cesto su me pitali sta ja to nalazim kod njih da ih tako volim druziti…Jednostavno,oni su neprevazidjeni u pravljenu atmosfere,igraju i pevaju dok ne padnu sa nogu.Nikad nisam lepse pesme i muziku cuo nego u Ciganskim malama,oni jednostavno ne znaju note ali zato osecaju instrumente,prosto violina u njihovim rukama zaplace od cistih tonova.Sto se igre tice,ni tu nema neke logike ali ima osecaj i uvo koje ih vodi i tad im noge prosto ne dodiruju zemlju,krecu se kao cigra.
A pesma…? To je tek melem za usi,jednostavno ti to danima odzvanja u usi i to je ono sto te privlaci da ih opet posetis.Da bi se uverili u ovo sto sam zadnje pisao otvorite komentare jer vas tamo ceka neprevazidjeni Ciganski Kralj pesme sa jednom divnom baladom koja para dusu…
Bilo koji drugi naslov ove price ne bi bio adekvatan,evo price:
Moj drugar otvara neku radnju,i sad kako su mu majstori a meni je dosadno resio sam da ga malo obidjem ,onako inspekcijiski.Udjem ja u lokal a ono kao da sam u mravinjak usao,majstori jedan preko drugog,jedni rade struju,drugi gipsane radove ,treci rade neko podno grejanje.na podu neke silne cevi plasticne koje se nalaze spiralno po celom podu,vezane su za neku metalnu mrezu sa vezicama.
E bas te vezice su i krive za ovaj post ili bolje receno za naslov ovog posta,gledao ja malo kako ko i sta radi tamo,malo opipao sve i svasta i ne znam kako mi u ruke zavrsila jedna ta vezica.Igrao sam se njom,vrtio je i krenuo dalje u grad.Krenuo sam na pijaci da pazarim ponesto,dok se celo vbreme igram sa tom glupom vezicom.
Ne znam kako ali sam nekako uspeo da jednog momenta tu glupu vezicu stavim oko zgloba na prstu leve ruke,krenuo sam da je skinem ali se za cudo ona sve vise stezala.Razmisljam u sebi: Izdrzacu sa njom na prstu dok ne obavim kupovinu pa kad stignem kuci cu da je nozem ili skalperom smaknem sa prsta.Ali oces malo sutra,posle par minuta pogledam ja prst a on se jadan izoblicio,pomodreo nateko,oce da pukne.Sta cu sad…razmisljam da udjem u neku radnju da trazim neki noz ili makaze da smaknem ovo cudo sa prsta,ali mi sve deluje glupo,smejace mi se narod.
Resim da krenem nazad dok nije kasno,i krenem ja ka pozorsitu maltene galoporajucim
koracima dok mi je pogled fokusiran na prst koji je poprimio skoro crnu boju a otekao je porpilicno.Utrcim u pozoriste i jurnem pravo na scenu da pronadjem neki alat,ne smem da nikoga zovem da se ne bi smejali mojoj gluposti,mada sam ja odmah posle skoro svima rekao sta mi se deislo,nasao sam kljesta i brzinom munje sam presekao glupu vezicu sa prsta a tek je tad poceo da me boli prst.Eto a lepo kaze poslovica da ne cackas tamo gde ti nije mesto.
A sta vredi poslovica kod Budale?!
Jebes budale!
Tako to izgleda kad dve zene(prijateljice) Dogovaraju susret i druzenje preko telefona.(Ubice me Sqvo kad ovo procita)
Juce popodne zvoni telefon,je se namerno vikendom ne javljam na telefon zbog mobilizacije,javila se gospoja i ispostavio se da je poziv bio bas za nju.Zvala je prijatelji sa kojom se nije videla od prekjuce. Nisam od onij koji prisluskuju razgovore ali je vaj se vodio na samo pola metra od mene tako da sam bio prinudjen da slusam.
Raspricase se one kao da se nisu videle 10 godina i posle 45 minuta razgovora krene prica kako bi bilo lepo da se uvece nadjem svi i da se malo druzimo.Slozise se jako brzo oko susreta ali problem je bio gde ce se odvijati taj susret i druzenje,da li kod nas ili kod njih.Zavrsio se razgovor tako sto su odlucile da ce se cuti kasnije gde cemo se naci.
Djavo u meni ne moze da spava, sacekam trenutak kad je gospoja izasla iz kuce i nazovem muza od te njene drugarice i na brzinu mu ispricam kako su pricale skoro sat vremena i nisu uspele da se dogovre gde cemo se naci veceras. Posle toga krenem da mu ja objasnim moj suludi plan za njih neodlucne.
Tacno na pola puta izmedju nase i njihove kuce stanuje jedan nas treci zajednicki prijatelj,dogovorili smo se da mu javimo da nam uvece negde posle 9 sati ispred kuce stavi jedan sto sa 4 stolice i da spremi sto kao za neku intimnu veceru.Posle kratkog objasnjenja o cemu se radi,prihvatio je oberucke zadatak a mi smo mu rekli da javljamo ako dodje do promene plana ,to jest ako se one najzad sete da dogovore gde cemo,ili o momentu polaska ako dodje do ispunjenja plana.
Dan je odmicao a telefon ne zvoni,negde oko pola 8 kazem zeni da je zvala prijateljica i da je javila da cemo kod njih da se nadjemo.To isto je uradio i prijatelj svojoj zeni,samo sto joj rekao da cemo se naci kod nas.Krenulo je spremanje i doterivanje kao da idemo na neku svadbu,u pola 9 javim krisom ovom trecem da ce do ispunjenja plana doci i da krene spremati sto i sve sto treba.Zeni kazem da idemo peske jer sam se tako dogvorio i sa prijateljem da i on to isto kaze,ako uspemo uskladiti korake stizemo istog trena ispred spremljenog stola.
Krenuli smo tacno u 9 sati,posle desetak minuta hodanja priblizavamo se tajnom mestu susreta,ja vec nazirem da na stolu gore i svece a takodje se na skoro istoj razdaljini kao i mi ali sa druge strane naziru 2 siluete,znao sam da su to oni.Na 10 metara od stola i mesta susreta Gospoja me upita sta ce taj sto ispred Zikine kuce,ja cutim i hodam do stola.Zvuci neverovatno ali smo u korak stigli i tad ludnica,poceli smo ih zezati kako se nisu mogle prvo dogovrati oko mesta susreta a posle toga su i zaboravile da naknadno dogovore mesto susreta pa mo mi muski morali preduzeti mere da se ipak sretnemo a Zika nam je kao neutralac ili tampon zona izasao u susret.
Naravno da vece nismo proveli ispred Zikine kuce jer je jos uvek hladno za to ,vec smo i njega i surpugu pokupili i otisli na jednu lepu verecu u jednom lepom restorancicu a posle smo uz smeh i zezanje nastavili druzenje do ranih jutranjih sati kod nas.
Kako bi zavrsio ovaj zenski dogovor da se mi muski nismo umesali ne znam ali znam da nam je bilo ludo i lepo a sledeci put cemo mi muski da sve ovo organizujemo jer ce ipak jeftinije kostati (nas razgovor telefonom traje puno krace i daje rezultate)
Povod za ovaj post je napad Zihernadle na nas muske da samo o zenama pisemo,to je sigurno mislila na mene i Dedu jer koliko pratim blogovi ovih dana samo nas dvoje Jasemo po zenama,.Ovaj…Hteo sam da kazem, da pisemo o zenama.
E pa evo moje drage dame da ni mislite da sta vi centar sveta i da se svaki kur oko vas okrece,probacu da vam ovim postom dokazem koliko smo mi muski prokleti i koliko smo mi ceo zivot izdani.Svako malo u zivotu izdaje muskarca a ne zenu.Da krenemo prvenstveno od Zene jer nas ona najcesce izdaje,odmah do zene po broju izdajstva muskarca nalazi se i ljubavnica.Zatim sledi nas sekretar,jer kad te qrac izdaje to je katastrofa,bolje ga odmah odesci.Pored svih tih nedaca i izdaja u zadnje vreme ima jos jedan izdajica muskog roda koji zna da boli debelo.
On zna da te izda u trenutku kad ides u …Zna da te izda kad se vratis iz…zna da te izda u skoro svim situacijama ali takodje zna da pomogne da se iz istih izvadis.Ali ova slika govori o situaciji iz koje izlaza nema ako te AUTO izda.
Muskarci,nikada nemojte zaboraviti da u kolima na dohvat ruke drzite neku krpu za brisanje prasine.Ta ista krpa moze glavu da vam spase.
I dalje ne mogu da verujem koliko smo mi glup narod,svuda u normalnom svetu ova shund manifestacija bi prosla neprimetna,samo je kod nas to udarna vest cele nedelje.
Uzeo sam jutros novine a na naslovnoj strani imam sta da vidim,umesto da procitam nesto pametno i aktuelno iz svakodnevnog zivota,ugledam brdo silikona,sisa i bradavica.Da bude jos tuznije sem naslove u novinama naidjoh jos na 4 strane posvecene tome.
Dokle ide nasa glupost i zaostalost da smo poceli da se bavimo time koliki je kojoj bio dekolte,koja se sa kojom potukla i zbog koga,da li joj ispala leva ili desna bradavica.Zbog te iste bradavice se cak potukose i neki (nazovi) novinari,jer jedan tvrdi da je ispala leva dok drugi tvrdi da je ispala desna bradavica. Mene nece cuditi ako jednog dana cujem da je u novinarski alat svrstan metar i subler da bi bili sto precizniji u davanju podataka sta,koliko i kada je ispalo.
Jadno je i tuzno ovo nase samosahranjivanje u shundu i zatupljenost,dajmo se malo kontrolisati,vredi pomisliti i na nasu decu koja su jadna vec jedan deo detinjstva,umesto uz lutke i igracke proveli uz razne Kasande i Ljovisne. Nemojmo im sad dozvoliti da svoj um truju uz shund sa ruzicaste televizije.
Nije zlato sve sto sija,a ponajmanje to sto na toj televiziji (sija) sljasti.
Povraca mi se vise od onih samostalnih sto zive samostalno ali od slamarice koja je ostala od dedova.
Ne mogu razumeti takve prepotentne osobe koje sebe mogu nazvati samostalnim a znaju da u zivotu nisu ni dinara jos zaradili. Svi mnogo vole da koriste ovu rec a pojma nemaju sta to zaista znaci.Samostalnost znaci kad pomocu svojih ruku uspevas da odhranis porodicu,kad za svoje pare odes na pijaci ili u prodavnici i kupujes ono najosnovnije.
Pisem ovo jer mi je juce jedan poznanik koji zivi na slamarici koja se raspada koliko je puna,prisao mi je i u sali dok sam na kasi cekao i rekao mi “Tako je to kad smo se osamostalili pa sad moram da vodimo brigu o svemu mi.” Tog trenutka mi je doslo da mu se ispovracam na facu.Dokle ce se burzuji guraju pored nas smrtnike
